В.Ш.

Владимир Шереметов

Чувари осмеха

Стручни сарадници Јована Зељић и Слађана Тешић заједно са учитељицом Љиљаном Ковачевић и ученицима 2/1 одељења током првог полугодишта школске 2022/23. године реализовали су неколико занимљивих активности у оквиру часа одељенског старешине.

Активности које смо реализовали су психолошке радионице за подстицање развоја деце из програма који носи назив „Чувари осмеха“ у оквиру којег смо реализовали шест радионица а то су:

  • Свест о себи 1
  • Свест о себи 2
  • Времеплов (лични континуитет)
  • Моје место за опуштање
  • Моје бриге (шта ме брине)
  • Изражавање осећања

Такође смо применили доста активности са семинара „Наш вртић као место за опуштање“ – антистрес програм за децу и одрасле које смо уклопили у радионице из програма „Чувари осмеха“.

Реализовали смо:

Игру за развијање емоционалне интелигенције – Шта се дешава када сам бесан?

Приче за маштање и опуштање- „Прави бака уштипке“, „Вођена фантазија-чаробна врата“ и „Вођена фантазија- Моје место за опуштање“.

Циљ ових радионица је да се кроз размену у игровном контексту помогне деци да успоставе емоционалну стабилност, да развију оптималне стратегије за превазилажење непријатних психичких стања, да унапреде вештине самоизражавања и споразумевања, да ојачају поверење и поуздање у себе и друге и да обогате позитивна сазнања о себи и другима.

Задатак ових радионица је:

Да деца развију свест о себи

Да уоче неке личне карактеристике

Да знају да препознају осећања

Током реализације деца су показала велико интересовање и били су изузетно активни, опуштени и креативни током активности кроз које су упознавали своје личне карактеристике и препознавали осећања код себе и других.

Јована Зељић

Радионица за професионалну организацију младих

„Знањем до посла“

Прва школска радионица групног саветовања је организована у ОШ “Боривоје Ж. Милојевић” у Крупњу за ученике 3 одељења осмог разреда. Садржај радионица је обухватао препознавање склоности и компетенција, спремност за постигнућа, информисање о занимањима, и како се доносе каријерне одлуке. Око 60 младих је учествовало у програму који је користио методе неформалне едукације, и то: рад у групама, презентацију, дискусију, скалирање, рад са картицама, допуњавање, квиз и вербалну евалуацију.

Захваљујемо се запосленима у школи који веома одговорно приступају у процесу професионалне оријентације младих и отворени су за сарадњу.

У процесу одлучивања о школовању, односно занимању ми примењујемо метод који се састоји од пет корака:

Самоспознаја – одговарајућим осмишљавањем садржаја учења млади треба да препознају сопствене капацитете, спремност на постигнућа и склоности.

Информисање о занимањима – расположиве или нове информације које треба развити о занимањима, припремити на структурисан начин, тако да се омогући информисано одлучивање о избору занимања.

Путеви образовања – познавање могућности школовања и каријере које воде до остварења жељеног занимања.

Реални сусрети – путем постављања питања представницима занимања, стручне праксе у предузећима („испробавање“) и распитивања у предузећима, жељено занимање се подвргава тесту реалности.

Одлука о избору занимања – млади су оспособљени да донесу одлуку о својој будућој школи и/или о свом будућем занимању.

 

Удружење

Светлост

„Бајка из парка“

У оквиру пилот пројекта Обогаћени једносменски рад, у протеклој школској години реализована је активност Мала школа глуме Деца деци. У оквиру својих планираних активности, између осталог, припремљена је и изведена дечија позоришна представа“Бајка из парка“ у препуној великој сали Библиотеке „Политика“.

Представа је била хуманитарног карактера и сва прикупљена средства су донирана Црвеном крсту Крупањ.

Представу су по тексту Ђурђе Лили припремиле учитељице Данка Пајић  и Љиљана Ковачевић.

У дечијој представи представиле су нам се и две плесне групе  које су припремале учитељице Биљана Антонић и Славица Крстић у оквиру својих активности Музика је свуда око нас, док је учитељица Весна Лазаревић, у оквиру активности Лепо у нама и око нас, припремила са ученицима рекламне плакате и сценске реквизите за представу.

ФОТО ГАЛЕРИЈА

 

                                                                                                                              Данка Пајић

Рекреативна настава

Изложба поводом јубилеја 20 година од повратка верске наставе у основне и средње школе у Републици Србији

У понедељак 27. децембра 2021. године отварањем изложбе поводом јубилеја 20 година од повратка верске наставе у основне и средње школе у Републици Србији, заврешено је обележавање дана Основне школе „Боривоје Ж. Милојевић” у Крупњу. Изложба је постављена у свечаном делу школе и представља резултат сарадње вероучитеља и ученика. Поставка се састоји из две целине од којих једну чине радови ученика који су плод њихове креативности на часовима верске наставе током године, а други део изложбе објашњава статус верске наставе кроз историју у оквиру школског система у Србији.

Историјски део поставке ове изложбе, који је плод труда и љубави вероучитеља Гвоздена Ненадовића, имао је за циљ да покаже како веронаука није уведена као нови предмет те школске 2001/2002. године већ да је представљала интегрални део система образовања  од настанка модерне српске државе па све до 1952. године. Са доласком Доситеја Обрадовића у устаничкој Србији почиње организовање школства, где се у малој (основној) школи изучавао православни катихизис, Часослов  и Псалтир а на Великој школи црквено појање. Први закон о школама  је донет 1833. године, а доношењем Сретењског устава (1835.год.) Србија добија прве министре, послови цркве и просвете се сједињују у оквиру истог министарства.Године 1836. био је издат план и програм за државне школе које су имале у свом наставном плану и програму веронауку. Прописом из 1844. године одређен је програм по разредима: Први разред:савладавање грађанске и црквене азбуке, почетак „писања по прегледалници“, певање и учење напамет одређених молитви; Други разред:читање српског и словенског, писање речи „по прегледалници”,  учење напамет свештене историје, учење напамет рачунања све 4 рачунске радње, певање; Трећи разред:читање српских и словенских текстова наизменично, писање „по краснописанију на табли”, изучавање првог дела катихизиса, земљопис,  рачуница, нужна општа знања. Систем организовања школа био је на основу црквених општина што видимо из „Устројенија основних школа у Књажевству Србији”(1857) којим се предвиђа да „основне школе постоје у свим крајевима отечества у општинама црквеним и при црквама” као и то да у оној црквеној општини која „има 400 домова а школу нема подигнуће се школа“.

Псалтир и Часослов, који су се до тада предавали у школама, биће укинути тек 1863. године. Све врсте школа које су у то време постојале: ниже, више и продужене, девојачке, народне, занатлијске, грађанске, реалне, гимназије у наставном плану и програму имале су науку о хришћанству што смо на нашој изложби представили изводом из летописа школе где се за поменуту годину у листи предмета на првом месту налази хришћанска наука.

Закон о народним школама (1914) доноси попис предмета који се уче у основној школи где се поново на првом месту налази „Хришћанска наука и црквено-словенско читање” а међу побројаним дужностима наставника налази се и та да су дужни водити децу у цркву где су учитељи дужни певати недељом и празником. Настава веронауке настављена је и за време аустроугарске окупације, што на изложби илуструје једно сведочанство из 1918. године на којем се као први предмет налази „наук вјере”, као и једна фотографија из 1916. године на којој видимо ђаке са својим вероучитељем свештеником Петром Грујићем и војнике у аустроугарским униформама.

Закони Краљевине Југославије одређују да се верска настава предаје у свим државним и приватним школама као обавезан предмет уз сагласност цркава и верских органа и поштовање одредаба школских закона. Наставне планове и програме прописује надлежни министар узимајући у обзир потребе верског образовања по предлогу Светог архијерејског Сабора за православну децу или других верских институција за децу других вероисповести. Уџбеници веронауке издају се у складу са законом а цркве и верске заједнице дају одобрење у погледу верске садржине. Наставу веронауке у државним основним школама могу изводити квалификовани парохијски свештеници, имами, жупници, духовна лица или посебно оспособљени вероучитељи. Уколико не постоји могућност ангажовања таквог кадра, веронауку ће предавати учитељи. Надлежна црквена и верска власт може одузети већ издато одобрење оним вероучитељима који наставу изводе супротно учењу цркве или верске заједнице.

Настава веронауке одвијала се и за време окупацију у Другом светском рату, што нам потвруђује и изложено сведочанство из наведог периода.

Фебруара 1945. године Поверенство за просвету Националног комитета ослобођења Југославије издало је одредбу по којој се веронаука може поучавати у школама, али само као факултативни предмет „све дотле док не буде друкчије решено”. Према истој одредби веронауку могу предавати само они вероучитељи чије понашање није било супротно циљевима народноослободилачког покрета.Уставом ФНРЈ 1946. године одвојена је црква од државе и  школе од цркве.Марта 1946. године донета је одлука да ће се настава веронауке одржавати ван редовног школског времена, у школским зградама, а веронауку као предмет не треба уносити у школска сведочанства, нити оцењивати ученике. Од 1. маја 1946. године вероучитељи више нису на платном списку државе. Усвајањем закона о народним школама децембра 1951. године веронаука је и службено забрањена у школама.

Веронаука је (као конфесионална верска настава) враћена у школе школске 2001/2002. године Уредбом Владе Републике Србије о организовању и остваривању верске наставе- алтернативног предмета у основној и средњој школи 24. јула 2001. године и иста Уредба је објављена у „Службеном гласнику РС”, бр.46/2001. Овај број Службеног гласника са овом Уредбом може се видети на овој изложби као и дневник из школске 2001/2002. године са првим уписаним часом веронауке од њеног повратка у нашој школи.

Посебан део изложбе посвећен је предстојећим нам радосним празницима Рођења Христовог и Савиндану; троструком јубилеју Светог владике Николаја поводом 140 година од рођења, 60 од упокојења и три деценије од преноса моштију из Америке у Србију, као и Светом Стефану Троношком чије се свете мошти налазе у нашој непосредној близини у манастиру Троноши а о коме деца са радошћу уче на часовима веронауке.

Основна школа „Боривоје Ж. Милојевић” Крупањ представља пример добре праксе сарадње управе школе, наставног особља и стручних сарадника са вероучитељима, а и сама Рађевина по речима нашег оца и владике Лаврентија, који је и сам био ученик ове школе, представља један од најпобожнијих крајева наше епархије. Стога и не чуди податак да од укупно 808 ученика школе веронауку похађа 731 ученик.

На самом крају, уз изразе дубоког поштовања и љубави, захваљујем свима који су на било који начин помогли реализацију обележавања овог значајног јубилеја.

                                                                                ФОТО ГАЛЕРИЈА

Вероучитељ

                                                                                                   Гвозден Ненадовић

image_pdfimage_print
Zoom in Regular Zoom out

Избор писма

март 2023.
П У С Ч П С Н
« феб    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031