ОБАВЕШТЕЊЕ РОДИТЕЉИМА
Обавештавамо родитеље да 17. фебруара 2016. године почиње заказивање тестирања за упис у први разред.
Потребно је да се родитељи/старатељи јаве педагошко-психолошкој служби и закажу тестирање.
педагошко-психолошка сложба
Превенција и едукација – кључ у раду са децом са поремећајем у понашању
Крупањ, 24. септембар 2015. године – У оквиру пројекта „СуперБус“, који заједно спроводе Фондација СОС Дечија села Србија и компанија Вип мобиле, одржана је трибина на тему „Специфичности у раду са децом са поремећајем у понашању”, са циљем да се укаже на узроке, последице и превенцију у свакодневном раду са овом групом деце. Трибини су присуствовали чланови стручних служби основних и средњих школа из Крупња, представници МУП-а, Центра за социјални рад и стручњаци из Дома здравља.
Говорећи о узроцима оваквог понашања, који је све присутнији код деце у данашње време, учесници трибине су препознали сиромаштво, лоше породичне односе, злоупотребу психоактивних супстанци и негативан утицај средине као кључне узроке оваквог понашања. Доступност цигарета и алкохола малолетним лицима су само неки од узрока о којима се детаљније расправљало на овој трибини, а такође је истакнута и одговорност медија због свакодневне изложености младих насиљу на интернету, као и у филмовима и на телевизији. Истраживање објављено од стране Републичке секције стручних сарадника, показује да је између 40 и 50 одсто деце са поремећајем понашања у каснијем добу нарочито подложно развијању антисоцијалног понашања и других психијатријских поремећаја. Такође, често је код деце са дијагнозом поремећаја понашања, у периоду одрастања присутан и проблем злоупотребе дрога и алкохола, док је смртност десет пута већа у односу на остатак популације.
Окупљени стручни сарадници су као заједнички став истакли неопходност рада на развијању превентивних програма, који тренутно не постоје ни на вишим нивоима у земљи, а не само у малој средини као што је Крупањ. Као кључне ставке у превенцији поремећаја понашања код деце наводе се едукација родитеља и рад на оснаживању њихових родитељских вештина, као и укључивање деце и младих у разноврсне садржаје у локалној средини, што самим тим локалну заједницу обавезује да пружи разнолике, едукативне и забавно – спортске садржаје. Превентивни програми нису доступни у оквиру здравствених центара, а подршка из ове области долази само од појединих невладиних организација.
Чланови „СуперБус“ тима су такође истакли да својим радом желе да пруже алтернативу деци и кроз радионичарски рад увелико раде на развоју вештина ненасилне комуникације и антидискриминационог понашања код деце, као и на едукацији из области толеранције, све са циљем оснаживања, пружања знања и вештина које ће искористити за развој позитивних вредности.
Пројекат „СуперБус“, наставља свој рад у Крупњу, као и у 9 других градова широм Србије до децембра 2015. године. Уз подршку компаније Вип мобиле, „СуперБус“, тим свакодневно ради на анимирању јавности и подстицању позитивних промена у локалној заједници, као што су партнерства, али и умрежавање институција и организација које брину о деци.
Школско развојно планирање
При утврђивању приоритета и потреба школе првенствено смо се водили подацима добијеним на Разговору о развоју школе који је организован 16.12.2014. године и на коме су учествовали ученици, наставници, родитељи и представници локалне смоуправе. Такође су коришћене и анализе извештаја записника стручних и одељенских већа и наставничког већа, ученичког парламента, Савета родитеља и Школског одбора, као и резултати самовредновања у оним областима квалитета рада које су урађене.
Разговор о развоју школе показао је да је убедљиво најбоље оцењена област квалитета рада Школски програм и Годишњи програм рада . Потом долазе Ресурси, па Образовна постигнућа, Подршка ученицима и Етос. Добрих оцена је било, али знатно мање и у областима Настава и учење и Руковођење и организација рада. Ово су истовремено и две најлошије оцењене области квалитета рада. Следеће области које се појављују као оне које треба поправити су Етос, Образовна постигнућа и Ресурси, док се области Школски програм и Годишњи програм рада и Подршка ученицима готово и не помињу у смислу потребе за поправљањем.
На основу свега тога установљене су потребе и у вези са њима приоритети којима се жели унапредити живот и рад школе у свим областима квалитета и који се уграђују у Развојни план школе као развојни или специфични циљњви, односно задаци или активности.
Диференцирана настава
У недељу, 16.новембра 2014.године у просторијама Основне школе „Боривоје Ж. Милојевић“ у Крупању одржан је семинар „Диференцирана настава“ чији су аутори и реализатори Милена Петровић професор српског језика и књижевности у Ваљевској гимназији и Милева Мојић, дипломирани педагог, директор „Прве основне школе“ у Ваљеву. Семинару је присуствовало 24 учитеља и 3 наставника.
Циљ семинара је развијање свести о значају диференциране наставе и планирања интеракције свих учесника у образовно-васпитном раду засноване на поштовању различитости и уз уважавање индивидуалности, подржавање ученика да слободно износе своје идеје, постављају питања, дискутују и коментаришу.
Учесници семинара имали су прилику да упознају различите облике диференциране наставе, уоче различите врсте мотивације и начина мотивисања ученика уз уважавање индивидуалних особености ученика.
Семинар „Диференцирана настава“ има за циљ и оснаживање наставника за пружање подршке ученицима са посебним потребама као и примењивање различитих стратегија праћења различитих аспеката личности ученика – сарадњу са другим ученицима, реаговање на неуспех.
Ово је била и прилика да се наша Школа захвали „Првој основној школи“ из Ваљева и њеној директорици Милеви Мојић на указаном гостопримству нашим матурантима после мајских поплава.
Дружење нас чини паметнијима
Људи су друштвене животиње. Доста времена проводимо у групама са другим људима. Такође смо и паметни. На разликујемо се од других сисара по величини, брзини и снази него по интелигенцији. У каквој су вези наша социјална природа и памет ?
Оскар Ибара и његове колеге са Универзитета у Мичигену су истраживали могућност да социјална интеракција побољшава ментално функционисање. У низу повезаних студија, они су тестирали ниво когнитивног функсионисања учесника, поредећи га са учесталошћу њихових социјалних интеракција.
Установили су да људи који се упуштају у социјалне интеракције остварују виши ниво когнитивног учинка од испитаника из контролне групе . Социјална интеракција је помогла интелектуални учинак.
„Социјална интеракција „, каже аутор , „помаже у вежби људског мозга . Људи убирају когнитивне користи од дружења“. Научници претпостављају да социјална интеракција „вежба“ когнитивне процесе који се мере на интелектуалним задацима. „Могуће је,“ закључују они,“ да када људи отпочну социјалну и менталну комуникацију са другима, то готово непосредно поспешује њихову когницију.“
(ScienceDaily)