Borivoje Ž. Milojević


B230px-Borivojeorivoje Ž. Milojević, poznat i u svetu priznat geograf, antropogeograf, regionalni geograf, profesor univerziteta, počasni doktor univerziteta u Grenoblu i Pragu, član SANU, rođen je 22.decembra 1885. godine u Carini kod Pecke u učiteljskoj porodici.

Osnovnu školu učio je u Krupnju od 1892. do 1896. godine. O svom ranom datinjstvu Milojević je napisao sledeće: “Krupanj mi je ostao u dragoj uspomeni kao mesto u kome sam proveo četri godine svog detinjstva i učio osnovnu školu, zajedno sa manjim brojem varoške i većim brojem seoske dece. U školi sam bio odličan đak. Učitelj Aksentije Jokić, u znak učiteljskog priznanja, podario mi je divno ukoričenu “Srbiju“ Vladimira Karića preko koje se razvija ljubav za moje buduće zanimanje.

Za Krupanj me veže mnogo dečjih zadovoljstava. Krajem proleća brao sam jagode i trešnje oko puta između donjeg kraja varošice i Topionice. Leti sam se kupao u Bogoštici, a zimi sankao spuštajući se niz padine Đulima. Već kao desetogodišnje dete znao sam imena ili poznavao sve stanovnike malog mesta kakav je tada bio Krupanj“.

Dalje školovanje Milojević je nastavio u Šapcu, gde je od 1896. do 1900. godine završio nižu gimnaziju. Višu gimnaziju je završio u Drugoj Beogradskoj gimnaziji gde je položio viši tečajni ispit.

Kao učenik gimnazije isticao se u znanju tri jezika i izuzetnim smislom za pisanje sastava, zbog čega je dobijao brojne nagrade.

Po završetku gimnazije, a po želji oca, prijavio se na konkurs vojnog ministarstva za medicinske studije u Beču, sa obezbeđenom stipendijom. Ipak, Milojević se predomislio, vratio dokumenta i upisao na geografiju.

Diplomirao je na univerzitetu sa odličnim uspehom 1908. godine. Ubrzo je otišao da radi kao profesor u Valjevskoj, a malo kasnije u Čačanskoj gimnaziji. U godinama 1909. i 1910. proučavao je seoska naselja i poreklo stanovištva Rađevine i Jadra.

U Beč na univerzitet odlazi 1911. godine, a po povratku 1912. godine radi u Lozničkoj, a posle godinu dana prelazi u Drugu mušku gimnaziju u Beograd. Pored redovnog posla radio je i kao kustos Geografskog zavoda na univerzitetu.

Doktorirao je 1920. godine na univerzitetu u Lozani u Švajcarskoj. Odmah je izabran za docenta, a sledeće godine i za vanrednog profesora Beogradskog univerziteta. Na predlog svog velikog učitelja Jovana Cvijića, 1927. godine izabran je za redovnog profesora i odmah se uključio u nastavni rad sa studentima. Borivoje Ž. Milojević je svojim ličnim, govornim i stručnim kvalitetima plenio pažnju svojih studenata i slušalaca.

Intenzivno je sarađivao sa istaknutim geografima svog vremena (francuskim, nemačkim, britanskim, američkim, švajcarskim, austrijskim, sovjetskim i drugim ).

Ovaj skromni i uvek vedri čovek, najuporniji terenski istraživač posle Cvijića, sa svojih 250 naučnih radova među kojima i dvadesetak knjiga, izuzetno je zadužio našu geografiju i nauku uopšte.

Značajni radovi su mu :“Dinarsko primorje i ostrva“ (1933), “Visoke planine naše Kraljevine“ (1937), “Glavne doline Jugoslavije“ (1954).

Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa “Glasnik“ SGD i dugogodišnji predsednik SGD posle Cvijićeve smrti.

O ljudskim osobinama i radnom bilansu ovog naučnika najbolje govore reči njegovog učenika i naslednika prof. dr Milorada Vasovića koji kaže: “Borivoje Ž. Milojević je bio čestit i dobronameran učitelj, uvek spreman da podstakne mlađe ljude na rad, da ih uputi u naučnu metodologiju i metode terenskog istraživanja, radovao se uspesima svojih učenika i saradnika … “.

Borivoje Ž. Milojević je umro  22.5.1967. godine. Mladim generacijama ostavio je ogromno bogatstvo svog naučnog stvaralaštva.

Borivoje Ž. Milojević je za života izrazio želju da bude sahranjen “na iskrajku krupanjskog seoskog groblja, odakle se vide okolni ćuvici i zaseoci“. Ta njegova želja je ispoštovana, pa je ovaj istaknuti geograf evropskog i svetskog značaja sahranjen na krupanjsko groblje.

U junu 1986. godine, na stogodišnjicu njegovog rođenja, otkriven je spomenik u obliku granitne gromade (veoma sličan stećku) na kome je u bronzi izrađena reljefna karta zapadne Srbije, kojim je umetnik vajar Mitrić pokušao da iskaže neke od najvažnijih osobina ovog znamenitog čoveka a to su: dugotrajna Milojevićeva putovanja i istraživanja geografskog prostora, naročito brdsko-planinskog, njegov uži zavičaj i mesto večitog počinka. Postavku ovog spomen obeležja pripremio je jedini Milojevićev potomak, sin Aleksandar (rođen 1912. godine-nuklearni fizičar na institutu u Vinči) zajedno sa geografima-najboljim saradnicima svoga oca.

image_pdfimage_print
Zoom in Regular Zoom out
maj 2019.
P U S Č P S N
« apr    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031